Dan 25: Punta Umbría - Cabanas de Tavira

Vožnju smo počeli pauzom nakon 4 (slovima: četiri) kilometra. Pauzu za koka kolu i krofnice. Sve što se kasnije dogodilo - moralo se dogoditi.

Čoveče. Beskonačno mnogo malih penjanja i beskonačno mnogo malih spuštanja. Sve to učini da 20 kilometara izgleda kao 40. Ali po dosadašnjem iskustvu, bolje i to nego dosadna ravnica, koje ovde svakako nema.

Hej, danas je taj dan! Izlazimo iz Španije! Idemo na trajekt u Ayamonte i prelazimo u 🇵🇹 Portugal. Da čovek ne poveruje šta 20 minuta brodićem široka reka može da razgraniči.

Za početak, Portugal je -1 sat u odnosu na Beograd. To znači da smo prešli reku, i opet je bilo 4 posle podne, a nama je ostalo još 20ak kilometara vožnje po najvećem suncu koje je tog dana sijalo toliko jako da ni kaciga, ni 3 litre vode, ispostaviće se, nisu pomogli da ne dehidriramo i dobijemo blagi oblik sunčanice koji će nas pratiti narednih nekoliko dana (znam, jer pišem iz budućnosti). Tog dana, dakle, hlad nije postojao, a na asfaltu je bilo tek nešto manje od 60 stepeni.

Vozimo do mesta Cabanas de Tavira. Tamo ostajemo u kampu u kom ne radi supermarket ni kafić. Portugalci su daleko od francuskih fensi kampova po površini, programu i shvatanju čistoće, no to kompenzuju 3 puta povoljnijim cenama, tako da im je oprošteno. Samo ostavljamo stvari i idemo na plažu. Na putu za plažu otkrivamo koliko je taj mali grad u stvari lep. Kuće sa šarenim keramičkim pločicama, neki spori život i turista taman toliko da popuni male trgove i restorane. U povratku večeramo masline,i sir i pijemo portugalsko zeleno vino.