Dan 1: Novi Sad - Genova

Jesi nam ponela kiflice i pasoše? - Jesam Onda ništa nismo zaboravili.

Ćao.

Je l’ nas se sećate? Opet vozimo. Samo smo ove godine mnogo spremniji.

• Trenirali smo 0 dana umesto 1 dan kao 2016.
• Zbog toga što nam je tada šator od 2400 dinara iz Jyiska prokišnjavao, ove godine smo kupili isti, na akciji, za 1200.
• Poneli smo 22 kiflice umesto 30 oblatni
• Krenuli smo na put bez vize za Maroko, to ćemo kao usput srediti.

Ako sve to nije dovoljno da vas uveri da smo ovako spremni i jaki - vredni vaše ovoseptembarske pažnje, onda prepustite prvim danima da to učine :)

Dan 1.

Sinoć se na autobuskoj stanici u Novom Sadu oko 21h odvijala prava drama u dva čina. Protagonista prvog, u daljem tekstu W, ženski bicikl srednje veličine odbija da stane u prtljažnik autobusa dragog nam Luki-ja, jednakom odlučnošću kojom i nas dvoje odbijamo da dovedemo u pitanje njegovu celovitost i teritorijalni integritet u tom prtljažniku.

On popušta.

Drugi čin, radnja ista, samo ovoga puta dvojica vozača autobusa, dvojica tata i dvoje vozača biciklova pokušava da zgužva veliki muški bicikl kako bi popunio preostali?! prostor jedne šestine prtljažnika. Pristali smo na otcepljenje volana.

On popušta.

Pola sata kasnije, ležimo u redu do šaraga, jedemo kiflice, pijemo vodu i razvijamo taktiku za naredne dane. San nas savladava neposredno po pomenu reči “taktika”. Budimo se u Vićenci, poslednjoj tački našeg puta iz 2016. Putujemo još kratko do Verone. Pa vozom do Đenove, sa presedanjem u Milanu. U Đenovi vozimo bicikl do kampa na periferiji grada.

Promašili smo neke vozove i neka skretanja, ali nismo promašili kišu i najlepše uredjen kamp do sada.

Ležimo u šatoru, jedemo grožđe i spavamo. Sutra obalom prema Francuskoj, pa dokle stignemo :)

Laku noć.