Dan 18: Montroig - l'Ampolla

Nekoliko stvari:

• 40! Obaramo rekord u koliko-možemo-da-ne-vozimo-a-da-se-ipak-pomeramo disciplini.
  
  
• Put koji na mapi ide uz prugu i potpuno je ravan - uživo i nije baš toliko jer u jednom trenutku idemo 6km/h a u drugom 30km/h.
  
  
• Poslednjih deset kilometara čujem neko šuštanje pištanje uzdisanje i shvatam da sam to ja.
  
  
• Šamar realnosti jedan: imamo još 1000km i otprilike dve nedelje
  
  
• Šamar realnosti dva: kada počinje škola????
  

Dakle prešli smo sjajnih 40 kilometara, pre toga oprali veš u kampu i krenuli “već” u podne. Sunce prži kao nikad, zaustavlja nas policija jer nemamo kacige ⛑, stavljamo kacige i nastavljamo dalje. Svraćamo u Spar na baget i kobasicu i opet nastavljamo bez kaciga ali ovog puta ih samovoljno vraćamo jer je sunce TOLIKO jako.

Nagib od 15% je kul samo nizbrdo, jer uzbrdo jedva da može i peške da se izgura bajs.

Pošto prethodnih par dana nemamo mogućnost da planiramo rutu na Stravi i tako vidimo kakva nas brda očekuju, ovo konstantno pentranje i silaženje bilo je neprijatno iznenađenje. Zar nije logično da put uz prugu ide ravno, kao i pruga? (ne)

Sve u svemu, na mapi smo tokom jedne pauze našli najbliži kamp i iskoristili preostali deo dana da se kupamo i sunčamo (kao da nam nije dovoljno sunca).