Dan 22: Oliva - Valencia - Madrid

11:40 Ovaj dan. Je l nešto retrogradno? Ujutru smo na recepciji kampa saznali da se sve ono što smo juče odvozali ne važi jer da bismo stigli do Granade moramo da se vratimo u Valensiju ( da, usput smo odlučili da idemo u Granadu odmah a vožnju nastavimo u Portugalu. Da, idemo u Portugal).

Vozili smo sat vremena do mesta gde postoji prva železnička stanica. Kad smo stigli i hteli da kupimo karte, automat nam je progutao 20e. Onda je gospodin zadužen za otvaranje automata otvorio automat i vratio nam pare ali je za to vreme znatno smanjen prozor u kom smo (oboje) mogli da stignemo na sledeći voz za Valensiju. Dakle ja sam ušla u voz sa biciklom a Momčilo i ne baš.

Onda sam izašla na sledećoj stanici, čekala Momčilov voz pola sata da bismo zajedno stigli u Valensiju (ponovo). Da napomenem da još nije ni podne.

13:50 Definitivno je nešto retrogradno. Stigli smo u Valensiju. Ne postoji direktan voz za Granadu ni za Sevilju. Mi više ne znamo gde hoćemo. Za Portugal postoji jedan jedini voz koji ide iz Madrida, gde se ujedno preseda i za bilo koji od ostalih gradova. Kupujemo karte za Madrid, ispostavlja se da je voz tek u 8 uveče i nema šanse da stignemo u Granadu danas, gde je već rezervisan smeštaj. Kupujemo pogrešne karte, za brzi voz u koji ne mogu da se stave biciklovi, duplo skuplji. Kukamo baš dosta da bi nam refundirali grešku a zatim kupujemo normalne karte za spori voz - do Madrida se putuje 7 sati. Na sreću taj voz kreće u 14:50 tako da ne moramo da blejimo ceo dan sa biciklovima u Valensiji, ali svakako ne stižemo u Granadu. E da, odbijaju da nam refundiraju smeštaj. Ne znamo gde spavamo u Madridu.

Plan nam se od sinoć promenio 1000 puta a sada glasi: ostajemo koji dan u Madridu a odatle idemo vozom za Sevilju i bajsom ulazimo u Portugal. Trenutno se tešimo obrokom u Meku, baš kao što smo to učinili u Honkongu kad smo zakasnili na avion. Stay tuned.

00:30 Posle sedam sati truckanja vozom koji je stao na svakoj stanici, vozao nas u suprotnim pravcima pa vraćao, kupio putnike u svakom španskom selu, stigli smo u Madrid. Smestili se u sobu i izašli da prošetamo. Moglo bi se reći da smo u Španiji napokon stigli u Grad. Ovo je prvi koji nam deluje kao da bismo živeli u njemu.

Krišom smo uneli biciklove u sobu u hostelu.