3 Septembar, 2018
2 minuta čitanja
ja: “Danas smo se mnogo umorili, ali zato ćemo sutra samo časkom do Nice, pa ćemo da šetamo i odmaramo. Može?”
ona: Može
kosmos: NE MOŽEEEE
Probudili smo se u maloj kamp prikolici, 3 kilometra od granice sa Francuskom, u mestu Latte.
Probudili smo se bez nogu, ruku i tela uopšte. Ali sa kroasanom i kapućinom. Pa je to malo poboljšalo našu situaciju. Drugi kroasan je znatno poboljšao situaciju pa smo se spakovali i krenuli na kratki put do Nice, nekih 30 i nešto kilometara. Naravno, odokativne procene na brdovitim rutama nikad nisu tačne, pa smo tako prešli 44km i užasnih 1400m uspona za tako malo kilometraže. ⛰ 🏔 🌋.
Ipak, vreme, more, pejzaži, mirisi i priroda uopšte učinili su da tih 3 sata vožnje prođu prilično brzo. Ili je neposredno prisustvo rezidencije Novaka Đokovića pozitivno uticalo na našu energiju.
Monte Karlo je šaren, krivudav, brdovit gradić u izgradnji. Osim par kraćih pauza, nismo se duže zadržavali.
Prva, i jedina pauza-pauza bila je na vrhu Monte Karla, kada smo stali da kupimo grožđe i lubenicu i malo odmorimo.
U Nicu smo stigli oko 3, ostavili biciklove u smeštaju, obukli se pristojno po prvi put u poslednja 4 dana i uputili se u kratku šetnju koja je rezultirala totalnim zaljubljivanjem u grad, rozeom na plaži i povratkom kući u ponoć.
Danas nastavljamo dalje ka Kanu i Fréjus-u, pa dokle stignemo :)
À bientôt!