Dan 11: Sérignan

-kol’ko je?
-40:30
-za koga?
-za tebe.
-dokle se igra?
-na dva razlike u setovima. ili gemovima. ne znam. aj samo serviraj.

---

Pogodili ste: u čast pobede našeg BravoNoleta na US Openu odigrali smo jednosatni teniski MEČ tokom kog smo naizmenično uzvikivali PREDNOST; SET LOPTA; LET i TAJ BREJK kao da znamo o čemu se radi. Na kraju je neko od nas dvoje pobedio sa 6-4 iako sam ja na pitanje “ko vodi” odgovarala sa 7-6 7-6, kao da je to neka mantra kojom se garantuje dobra igra.

Pošto danas nismo vozili, dan smo iskoristili izležavajući se na plaži i bazenu i spuštajući se niz tobogane zajedno sa trogodišnjom decom i njihovim roditeljima. Malo su nas gledali čudno ali smo ubrzo razvili taktiku: kad god bi neko prošao pored nas naglašavali bismo kako nam je dete “tu negde, izgubilo se među silnim vodenim atrakcijama”.

Nakon tobogananja smo krenuli na tenis, odigrali meč - najbolji u životu, dakle uspeli više od dve vezane lopte da prebacimo, izgubili u žbunju dve od četiri loptice i podsetili se da imamo upalu mišića nogu od bicikliranja.

U kampu je trenutno veče društvenih igara, nismo se baš socijalizovali tako da ne igramo ne ljuti se čoveče sa Francuzima i/ili Nemcima. Večeras je prosek godina 70.

Sutra krećemo zorom ranom, da preciziram: na jug.

À demain!