Dan 13: Canet-en-Roussillon - Colera

Danas nam je bio cilj da pređemo 54 kilometra, koliko je dovoljno da uđemo u Španiju i stignemo u prvi kamp.

Četiri brda. Dva i po u Francuskoj, na pola trećeg je granica i onda još jedno do kraja. Planine su definitivno zanimljivije od verglanja u ravnici ali i napornije. Usput nam je mnogo ljudi pokazivalo palac gore i dovikivalo ALLEZ! što je ohrabrujuće na tim uzbrdicama kada svakim okretom pedala osećaš da će ti mišić eksplodirati.

Nakon što smo prešli “granicu” stali smo da predahnemo a iza nas čulo se Buenos dias! Zar već? pomislila sam, nisam ni stigla da se oprostim od poslednjeg “Bonjour!”.

Približavao nam se biciklaš sa prikolicom, nasmejan i crven od penjanja uzbrdo. Ponudili smo ga bademima i grožđem i upustili se u razgovor. Zove se Majk i vozi od Nemačke. Nastavili smo zajedno do kampa.

Stigli smo u Koleru, u kojoj su oblaci toliko nisko da deluje kao da će nas potopiti. Otišli smo na plažu i nisam odolela da ne uletim u prehladno more.

Sutra nastavljamo vozom do Barselone.

👋