25 Septembar, 2018
2 minuta čitanja
Kakav dan!
Probudili smo se nešto ranije, spakovali se brzo i krenuli ka Faru. Stali smo u lokalni bife na kafu i neki portugalski kolač sa vanilom.
Dan pre toga nam se javio Vladimir, jedan od onih ljudi koje nikada nisi upoznao, a imaš ih na društvenim mrežama i imaš utisak da se znate oduvek. Živi u Faru. Kao, hajde najzad da se upoznamo. Kad već nismo dok je živeo u Beogradu.
Put je bio odličan, sa malo kratkih uspona, i dugim spustovima. Bili smo baš brzi. I, da ne čuje zlo - bilo je čak i vetra u leđa. Dragi biciklisti - moguće je. Moguć je vetar u leđa. Dogodilo se.
Napravili smo pauzu za još jedan kapućino na pola puta, u mestu Olhão, u kafani na pijaci na obali.
U Faru su nas čekali divni Vladimir, Šana i Dina. Ostavili smo biciklove u sobi koju su nam namenili u njihovom stanu i otišli na jedan od onih ručkova od kojih nisi gladan narednih nekoliko dana. A užasno želiš da ga ponoviš. Nešto kao “all you can eat”, samo sa ribom i plodovima mora. Tako da smo u tom beskonačnom nizu donošenja još i još, probali razne vrste lokalnih riba i salata.
Ostatak dana smo proveli na plaži, a veče šetajući po gradu i 🍻 🍻 🍻.
Tako smo uz njihovu nesebičnu gostoljubivost beskonačno zavoleli Faro, a Portugal je dobio još nekoliko važnih bodova na listi omiljenih nam mesta na planeti.