Dan 3: Ceriale - Latte

Ono kad stojiš pred kampom posle hiljadu sati vožnje i ipak odlučiš da prespavaš u sledećem. I tako tri puta dok ne dođeš do onog savršenog koji postoji na mapi ali ne i u stvarnom svetu. Onda okreneš i vratiš se par stotina metara nazad jer je kiša već odavno počela i jer te noge već odavno bole a mogao bi i da piškiš 🙂

Onda “pristaneš” na bungalov koji je polu kućica polu prikolica i što je najvažnije od svega - ima tuš, toplu vodu i krevet sa pravim dušekom. A čak smo i večerali za stolom! Nego, da se vratim na početak dana…

Probuđeni vrućinom u šatoru ustali smo oko pola 8. Sunce je taman izašlo iznad mora toliko da je udaralo tačno u nas. Dok su se naši električni uređaji punili mi smo obavili doručak, kroasan i kapućino, u kamperskom restorančiću. Nakon toga, plan je bio da stignemo do San Rema, a ako budemo imali još snage - čak i do Ventimilja.

Budući da je u kampu sve skupo i da nije bilo interneta i da je gospođica koja radi za recepciji potpuno izgubljena, nije nam preostalo ništa nego da jednim laganim, ali opet preciznim zaletom zbrišemo pre nego što primeti da nas nema, i da nismo platili. Ako uopšte ikada primeti.

Taj zalet nas je držao jedno 10 minuta, jer smo upravo toliko snage imali posle jučerašnjih 80km po brdima. Ipak, bili smo prilično dobri.

Posle prve pauze, ispostavilo se one za ručak, a nešto pre nego što smo stigli u San Remo, sve je bilo lakše. Jer posle pice je uvek sve lakše.

Usput, naša mapa je radila kao nikada, čak dva puta je potvrdila da je crtkasti put kraći i bez uzbrdica, i tako smo u nekoliko navrata izbegli planine. Dodatna motivacija nam je bila i činjenica da što više pređemo danas, bićemo bliži granici sa Francuskom, dakle sutra ćemo imati manje kilometara do Nice.

Još ujutru smo označili nekoliko kampova na mapi, za slučaj da budemo umorni, odnosno raspoloženi da nastavimo dalje. Ventimiljo smo već bili prošli pre jednog i po brda, a svaki put kad smo videli kamp smo produžili dalje, u nadi da ćemo stići do tog planiranog, malo bolje uređenog, koji ima i izlaz na more i bazen i bungalove…

MEĐUTIM, naša mapa, koja nas je savršeno služila ceo dan, fejluje (konačno).

Jako je strašno kada idete 40km/h nizbrdo više od kilometra i na kraju pred vama stoji znak zabranjeno kampovanje.

Izgurali biciklove nazad uzbrdo, do poslednjeg kampa koji smo videli, smestili se u bungalov koji je u stvari kamp kućica, večerali ostatak pice od ručka i uopšte ostatke hrane koji su nam se razbacali po bisagama i zasladili se domaćim hlepčić - štapićima umočenim u “zdravu” imitaciju Nutele (ne znam zašto ovo radimo kad se zna da je italijanska nutela najlepša posle nemačke).

Slušamo kišu, gledamo slike a sutra vam pišemo na francuskom ( pozdrav ffns <3)

Ciao!