8 Septembar, 2018
2 minuta čitanja
Bonsoir!
Javljamo se iz kampa južno od Monpeljea, na obali. Upravo smo podelili picu nakon kupanja u moru 🙂
Danas smo prešli manje nego što smo planirali. Prešli smo 80ak, sa planom da stignemo do Seta. To nas čeka sutra.
Ceo put je ravan, staze za bicikliste su označene, bilo je relativno lako za bržu vožnju. I nije istina da je po ravnom lakše jer je ipak malo monoto: ne znaš da li će biti spust posle uzbrdice ili još jedno brdo, nema uspona ali nema ni te predivne nagrade - zaletanja nizbrdo posle napora.
Posle kilometara Vojvodine i njiva stali smo da se zasladimo nekim voćem kod lokalih prodavaca. Odlučili smo se za omanju dinju i par smokava i zamolili da nam iseku dinju pošto nemamo nož. A onda je usledilo iznenađenje: ponudili su nas vodom, pomerili sto i dve stolice u hlad da sednemo i nekoliko minuta kasnije poslužili nas iseckanom dinjom i smokvama u čiji. Ne prestajemo da se iznenađujemo, ali i u Italiji i ovde se osećamo dobrodošlo, ljudi se interesuju odakle idemo i koliko dugo, žele nam srećan put itd..
Nakon druge pauze u omiljenom nam supermarketu usledilo je još ravnih kilometara ali uz more. Usput smo mazili konje, gledali razne ploveće ptice i (možda?) flamingose. Uživamo u predivnom zalasku i jedva čekamo odmor koji nam sledi.
Au revoir!