Dan 10: Montpellier - Sérignan

Ušlo nam je u naviku da vozimo 83 kilometra dnevno. Kada planiramo da pređemo 60, izgubimo se 30 puta pa bude 83km. Kad planiramo da pređemo 130, nađemo neke prečice, ili nas kiša spreči, pa opet bude 83. Dakle - 83km dnevno je naša kilometraža. I to je odlično.

Što se desetog dana tiče - još uvek me boli glava od njega. 83km klaustrofobije. Okruženi vodom sa svih strana, vozili smo užasno uskim neasfaltiranim putićima bukvalno ceo dan. Put izgleda nešto kao nasip po sredini ogromnog jezera, širine metar i po. Svuda su komarci, ptice i voda. Mnogo vode.

Najbolja odluka dana bila je da se bacimo u more sat i po pre cilja, jer se cilj ipak dogodio 3 sata kasnije, posle još komaraca, još vode i još prašume. Sve u svemu, vreme je bilo lepo, mi smo bili odmorni, priroda kao i obično čudna i prelepa.

Poslednjih 11 kilometara smo odlučili da skratimo, tako što ćemo, umesto da idemo asfaltiranim putem oko velikog jezera - da preguramo biciklove preko peščane plaže 1 kilometar. Ne pitajte kako nam izgledaju biciklovi posle pola sata guranja kroz pesak, dok su nam talasi zapljuskivali noge i točkove.

U 19:25 stigli smo u najlepši kamp na našem dosadašnjem putovanju, a najverovatnije i u ovoj galaksiji. Kamp se zatvarao u 19:30, pa je sreća time bila još veća. Časkom smo, sada već profesionalno, montirali šator, istuširali se, večerali i otišli da gledamo animatore koji su zabavljali decu i roditelje na glavnoj bini kampa. Trenutno je u toku takmičenje u oblačenju smešne garderobe koju su animatori doneli. Haljine, perike, gaće, štikle…. Ne biste verovali koliko su roditelji željni glupiranja, koje opravdavaju sebi i drugima - “da bi zasmejali svoju decu”. Kako da ne 😉.

Gospođa koja je došla na odmor sa mužem i unicima skida periku i tange koje je obukla preko farmerica u toj igri. Unuci se nisu maskirali. Žurka se polako završava. Po ukupnom broju bodova - pobedio je tim B. Svi smo srećni i odlazimo da spavamo.

Ostajemo ovde i sutra.

👋